Јов 14 - Српски Даничић-Караџић (ДК)(ДК)
1 Човјек рођен од жене кратка је вијека и пун немира.
2 Као цвијет ниче, и одсијеца се, и бјежи као сјен, и не остаје.
3 И на такога отвораш око своје, и мене водиш на суд са собом!
4 Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
5 Измјерени су дани његови, број мјесеца његовијех у тебе је; поставио си му међу, преко које не може пријећи.
6 Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
7 Јер за дрво има надања, ако се посијече, да ће се још омладити и да неће бити без изданака;
8 Ако и остари у земљи коријен његов и у праху изумре пањ његов,
9 Чим осјети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
10 А човјек умире изнемогао; и кад издахне човјек, гдје је?
11 Као кад вода отече из језера и ријека опадне и усахне,
12 Тако човјек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна својега.
13 О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гњев твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути!
14 Кад умрије човјек, хоће ли оживјети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промјена.
УОБ #4
БО #800
15 Зазваћеш, и ја ћу ти се одазвати; дјело руку својих пожељећеш.
16 А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за гријех мој.
17 Запечаћени су у тобоцу моји пријеступи, и завезујеш безакоња моја.
18 Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стијена одвали с мјеста својега,
19 И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човјечије обраћаш у ништа.
20 Надвлађујеш га једнако, те одлази, мијењаш му лице и отпушташ га.
21 Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
22 Само тијело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
УОБ - Условна обећања | БО - Библијско обећање