Јов 17 - Нови српски превод (НСП)(НСП)
1 Мој дух је сатрвен, дани су моји згасли и рака ме чека.
2 Ето, подсмевачи су са мном, не склапа се око моје због њихове свадљивости.
3 Молим те, Боже, ти сам јамац мој буди! Јер ко је тај ко би ми се прихватио руке?
4 Ти си склонио мудрост од њихових срца због чега их издигнути нећеш.
5 Ко због добити изда пријатеље, деци ће му очи усахнути!
6 Он је мене учинио причом за народе, ја сам лице за пљување.
7 Туга ми је очи замутила, сваки је мој уд попут сенке.
8 Због тога се праведници зграну, недужни се грозе над безбожним.
9 Али праведник ће истрајати на свом путу, још више ће ојачати човек чистих руку.
БО #1191
10 Хајде, вратите се сви ви! Дођите, молим вас, али мудрог међу вама нећу наћи.
11 Прохујали су моји дани, намере и жеље срца мога су разбијене.
12 Они праве дан од ноћи, а мраку у лице кажу: ’Светло је близу!’
13 Ако бих за Светом мртвих чезнуо као за домом својим и у тами постељу своју простро,
14 ако гробу викнем: ’Оче мој’, а црву: ’Мајко моја’ или ’сестро моја’,
15 где је онда нада моја?! Види ли ко наду моју?!
16 Силази ли она до врата Света мртвих? Заједно ли ћемо у прах лећи?“
БО - Библијско обећање