Јов 36 - Српски Даничић-Караџић (ДК)(ДК)
1 Још говори Елијуј и рече:
2 Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има што бих говорио за Бога.
3 Почећу из далека бесједу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
4 Доиста, неће бити лажне ријечи моје, код тебе је који право мисли.
5 Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
6 Не да живјети безбожнику, а невољницима чини правду.
7 Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на пријесто посађује их навијек, те се узвишују.
8 Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
9 Тада им напомиње дјела њихова и безакоња њихова како су силна.
10 И отвора му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
11 Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
12 Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
13 А који су лицемјерна срца, навлаче гњев и не вичу кад их повеже;
14 Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
15 Избавља невољника из невоље његове и отвора му ухо у муци.
16 Тако би и тебе извео из тјескобе на пространо мјесто, гдје ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
17 Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
18 Доиста, гњев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
19 Хоће ли гледати на твоје богатство? неће ни на злато ни на каку силу блага твојега.
20 Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје мјесто.
21 Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
22 Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као он?
23 Ко му је одредио пут његов? или ко ће му рећи: чиниш неправо?
24 Опомињи се да величаш дјела његова, која гледају људи.
25 Сви људи виде их, сваки их гледа издалека.
26 Гле, Бог је велик, и не можемо га познати, број година његовијех не може се докучити.
27 Јер он стеже капље водене, које лију дажд из облака његовијех;
28 Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
29 И ко би разумио простор облацима и грмљаву у шатору његову?
30 Како простире над њим свјетлост своју, и дубине морске покрива?
31 Тијем суди народима, даје хране изобила.
32 Рукама заклања свјетлост, и наређује кога да срете,
33 Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.