Јов 40 - Српски Даничић-Караџић (ДК)(ДК)
1 (39:34) И тако одговарајући Господ Јову рече:
2 (39:35) Ко се препире с Богом, хоће ли га учити? који куди Бога, нека одговори на то.
3 (39:36) Тада Јов одговори Господу и рече:
4 (39:37) Гле, ја сам мален, шта бих ти одговорио? Мећем руку своју на уста своја.
5 (39:38) Једном говорих, али нећу одговарати; и другом, али нећу више.
6 (40:1) А Господ опет одговарајући Јову из вихора рече:
7 (40:2) Опаши се сада као човјек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
8 (40:3) Хоћеш ли ти уништити мој суд? хоћеш ли мене осудити да би себе оправдао?
9 (40:4) Је ли у тебе мишица као у Бога? грмиш ли гласом као он?
10 (40:5) Окити се сада чашћу и величанством, у славу и красоту обуци се.
11 (40:6) Проспи јарост гњева својега, и погледај све поносите, и обори их.
12 (40:7) Погледај све поносите, и понизи их, и потри безбожнике на мјесту њихову.
13 (40:8) Затрпај их све у прах, и повежи им лице на скривену мјесту.
14 (40:9) Тада ћу те и ја хвалити да те чува десница твоја.
15 (40:10) А гле, слон, којега сам створио с тобом, једе траву као во;
16 (40:11) Гле, снага му је у бедрима његовијем, и сила му је у пупку трбуха његова;
17 (40:12) Диже реп свој као кедар, жиле од јаја његовијех сплетене су као гране;
18 (40:13) Кости су му као цијеви мједене, зглавци као полуге гвоздене.
19 (40:14) Он је прво између дјела Божијих, творац његов дао му је мач.
20 (40:15) Горе носе му пићу, и све звијерје пољско игра се ондје.
21 (40:16) У хладу лијеже, у густој трсци и глибу.
22 (40:17) Граната дрвета заклањају га сјеном својим, и опкољавају га врбе на потоцима.
23 (40:18) Гле, уставља ријеку да не тече, узда се да ће испити Јордан губицом својом.
24 (40:19) Хоће ли га ко ухватити на очи његове? замку му провући кроз нос?