Псалм 104 - Српски Даничић-Караџић (ДК)(ДК)
1 Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2 Обукао си свјетлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3 Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су ти кола, идеш на крилима вјетрнијем.
4 Чиниш вјетрове да су ти анђели, пламен огњени да су ти слуге.
5 Утврдио си земљу на темељима њезиним, да се не помјести на вијек вијека.
6 Безданом као хаљином одјенуо си је; на горама стоје воде.
7 Од пријетње твоје бјеже, од громовнога гласа твојега теку.
8 Излазе на горе и слазе у долине, на мјесто које си им утврдио.
9 Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10 Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
11 Напајају све звијери пољске; дивљи магарци гасе жеђу своју.
12 На њима птице небеске живе; кроз гране разлијеже се глас њихов.
13 Напајаш горе с висина својих, плодима дјела твојих сити се земља.
14 Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човјеку, да би изводио хљеб из земље.
15 И вино весели срце човјеку, и лице се свијетли од уља, и хљеб срце човјеку кријепи.
16 Сите се дрвета Божија, кедри Ливански, које си посадио.
17 На њима птице вију гнијезда; станак је родин на јелама.
18 Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19 Створио си мјесец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20 Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све звијерје шумско;
21 Лавови ричу за плијеном, и траже од Бога хране себи.
22 Сунце гране, и они се сакривају и лијежу у ложе своје.
23 Излази човјек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24 Како је много дјела твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага твојега.
25 Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
26 Ту лађе плове, крокодил, којега си створио да се игра по њему.
27 Све тебе чека, да им дајеш пићу на вријеме.
28 Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
29 Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој повраћају се.
30 Пошљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
31 Слава Господу увијек; нек се весели Господ за дјела своја!
32 Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33 Пјеваћу Господу за живота својега; хвалићу Бога својега док сам год.
БОЛ #15
34 Нека му буде мила бесједа моја! веселићу се о Господу.
35 Нека нестане грјешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
БОЛ - Суочавање са болешћу