Псалм 44 - Српски Даничић-Караџић (ДК)(ДК)
1 Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповиједаше дјело које си учинио у њихово вријеме, у старо вријеме.
2 Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоријенио си племена, а њих намножио.
3 Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него твоја десница и твоја мишица, и свјетлост лица твојега, јер ти бијаху омиљели.
4 Боже, царе мој, ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
5 С тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом твојим изгазићемо оне који устају на нас.
6 Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
7 Него ћеш нас ти избавити од непријатеља нашијех, и ненавиднике наше посрамићеш.
8 Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име твоје славићемо довијека.
9 Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
10 Обраћаш нас те бјежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
11 Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расијао си нас.
12 У бесцјење си продао народ свој, и нијеси му подигао цијене.
13 Дао си нас на потсмијех сусједима нашијем, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
14 Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
15 Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
16 Од ријечи потсмјевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
17 Све ово снађе нас; али не заборависмо тебе, нити преступисмо завјета твојега.
18 Не отступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута твојега.
19 Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сјеном смртнијем,
20 Онда да бијасмо заборавили име Бога својега и подигли руке своје к Богу туђему,
21 Не би ли Бог изнашао то? Јер он зна тајне у срцу.
22 А убијају нас за тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
23 Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
24 Зашто кријеш лице своје? заборављаш невољу и муку нашу?
25 Душа наша паде у прах, тијело је наше бачено на земљу.
26 Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.