Приче 18 - Српски Даничић-Караџић (ДК)(ДК)
1 Човјек самовољан тражи што је њему мило и мијеша се у свашта.
2 Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.
3 Кад дође безбожник, дође и руг, и пријекор са срамотом.
4 Ријечи су из уста човјечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разљева.
5 Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.
6 Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивљу бој.
7 Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.
8 Ријечи су опадачеве као избијенијех, али слазе унутра у трбух
9 И ко је немаран у послу свом брат је распикући.
11 Богатство је богатоме јак град и као висок зид у његовој мисли.
12 Пред пропаст подиже се срце човјеку, а прије славе иде смјерност.
13 Ко одговара прије него чује, то му је лудост и срамота.
14 Дух човјечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?
15 Срце разумна човјека добавља знање, и ухо мудријех тражи знање.
16 Дар човјеку шири мјесто и води га пред властеље.
17 Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.
18 Распре прекида ждријеб, и између силнијех расуђује.
19 Увријеђен је брат као тврд град, и свађа је као пријеворница на двору.
20 Свакому се трбух сити плодом уста његовијех, дохотком од усна својих сити се.
21 Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.
22 Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.
БО #733
23 Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.
24 Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вјернијих од брата.
УОБ - Условна обећања | БО - Библијско обећање