Приче 29 - Српски Даничић-Караџић (ДК)(ДК)
1 Човјек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лијека.
2 Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
3 Ко љуби мудрост, весели оца својега; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
4 Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
5 Ко ласка пријатељу својему, разапиње мрежу ногама његовијем.
6 У гријеху је зла човјека замка, а праведник пјева и весели се.
7 Праведник разумије парбу невољнијех, а безбожник не мари да зна.
8 Потсмјевачи распаљују град, а мудри утишавају гњев.
9 Мудар човјек кад се пре с лудијем, или се срдио или смијао, нема мира.
10 Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
11 Сав гњев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
12 Који кнез слуша лажне ријечи, све су му слуге безбожне.
13 Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просвјетљује очи.
14 Који цар право суди сиромасима, његов ће пријесто стајати довијека.
15 Прут и кар дају мудрост, а дијете пусто срамоти матер своју.
16 Кад се умножавају безбожници, умножавају се гријеси, а праведници ће видјети пропаст њихову.
17 Карај сина својега, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
18 Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
19 Ријечима се не поправља слуга, јер ако и разумије, опет не слуша.
20 Јеси ли видио човјека нагла у бесједи својој? више има надања од безумна него од њега.
21 Ако ко мази слугу од малена, он ће најпослије бити син.
22 Гњевљив човјек замеће свађу, и ко је напрасит, много гријеши.
23 Охолост понижује човјека, а ко је смјеран духом, добија славу.
БО #1231
24 Ко дијели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
26 Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
27 Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
УОБ - Условна обећања | БО - Библијско обећање