Пјесма над пјесмама 6 - Српски Даничић-Караџић (ДК)(ДК)
1 (5:17) Куда отиде драги твој, најљепша међу женама? куда замаче драги твој, да га тражимо с тобом?
2 (6:1) Драги мој сиђе у врт свој, к лијехама мириснога биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.
3 (6:2) Ја сам драгога својега, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима.
4 (6:3) Лијепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.
5 (6:4) Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду.
6 (6:5) Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне а ниједне нема јалове.
7 (6:6) Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка.
8 (6:7) Шездесет има царица и осамдесет иноча, и дјевојака без броја;
9 (6:8) Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видјеше је дјевојке и назваше је блаженом; и царице и иноче хвалише је.
10 (6:9) Ко је она што се види као зора, лијепа као мјесец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?
11 (6:10) Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци.
12 (6:11) Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.
13 (6:12) Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? као чете војничке.