Исаија 62 - Српски Даничић-Караџић (ДК)(ДК)
1 Сиона ради нећу умукнути, и Јерусалима ради нећу се умирити, докле не изађе као свјетлост правда његова и спасење се његово разгори као свијећа.
2 Тада ће видјети народи правду твоју и сви цареви славу твоју, и прозваћеш се новијем именом, које ће уста Господња изрећи.
3 И бићеш красан вијенац у руци Господњој и царска круна у руци Бога својега.
4 Нећеш се више звати остављена, нити ће се земља твоја звати пустош, него ћеш се звати милина моја и земља твоја удата, јер ћеш бити мио Господу и земља ће твоја бити удата.
5 Јер као што се момак жени дјевојком, тако ће се синови твоји оженити тобом; и како се радује женик невјести, тако ће се теби радовати Бог твој.
6 На зидовима твојим, Јерусалиме, поставих стражаре, који неће умукнути нигда, ни дању ни ноћу. Који помињете Господа, немојте мучати.
7 И не дајте да се умукне о њему докле не утврди и учини Јерусалим славом на земљи.
8 Закле се Господ десницом својом и крјепком мишицом својом: нећу више дати жита твојега непријатељима твојим да једу, нити ће туђини пити вина твојега, око којега си се трудио;
9 Него који га жању, они ће га јести и хвалити Господа, и који га беру они ће га пити у тријемовима светиње моје.
10 Прођите, прођите кроз врата, приправите пут народу; поравните, поравните пут, уклоните камење, подигните заставу народима.
11 Ево, Господ огласи до крајева земаљских; реците кћери Сионској: ево, спаситељ твој иде; ево, плата је његова код њега и дјело његово пред њим.
12 И они ће се прозвати народ свети, искупљеници Господњи; а ти ћеш се прозвати: тражени, град неостављени.