Јеремија 48 - Нови српски превод (НСП)(НСП)
1 Овако каже Моаву, Господ над војскама, Бог Израиља: „Јао Нававу, јер ће се опустошити! Киријатајим ће се посрамити и поробити; посрамиће се утврђење и развалити.
2 Неће се више Моав дичити јер му зло спремају у Есевону: ’Хајде да га истребимо као народ.’ А и ти, Мадмане, ћеш ућутати, јер мач на тебе креће.
3 Чује се врисак из Оронајима. Пустошење, разарање велико!
БО #710
4 Моав је сломљен и чује се плач његове нејачи.
5 На успону луитском пењаће се непрестано плачући, и слушаће вапај разарања на падини Оронајима.
6 Бежите! Животе спасавајте и будите ко грм смреке у пустињи.
7 Зато што се поуздајеш у своја дела и у благо своје, и ти ћеш бити поробљен. И Хамос ће отићи у ропство, његови свештеници и његови главари заједно.
8 Затирач ће проћи од града до града и ниједан неће измаћи. Пропашће долина и висораван ће бити уништена како је казао Господ.
БО #293
9 Дајте крила Моаву да полети, да оде из својих градова што ће постати рушевине без становника у њима.
БО #292
10 Проклет свако ко немарно ради Господњи посао! Проклет онај што од крви мач свој устеже!
11 Спокојан и сигуран је био Моав од своје младости, као талог непретакан из бурета у буре. У изгнанство није ишао, укус и мирис му се нису мењали.
12 Зато, ево долазе дани – говори Господ – када ћу им послати претакаче да их преточе у своју бурад, а да испразне њихове крчаге и скрше их.
13 Осрамотиће се Моавци због Хамоса као што се због Ветиља, своје узданице, осрамотио дом Израиљев.
БО #1039
14 Како можеш да говориш: ’Ратници смо, битке смо јунаци!’?
БО #125
15 Моав је похаран, градови му освојени, а најбољи младићи његови сишли су на клање – говори цар, Господ над војскама му је име.
БО #125
16 Близу је, долази пропаст Моава. Жури, не застаје његово зло.
БО #125
17 Жалите га, сви ви око њега, сви што знате за његово име. Па кажите: ’Жезло моћи, жезло славоносно – како га сломише!’
БО #26
18 Спусти се из части своје, на тло седи исушено, становнице, ћерко девонска. Онај што је похарао Моав успиње се к теби да и твоја утврђења скрши.
УОБ #26
БО #26
19 На пут стани и посматрај, становнице, ћерко Ароира. Човека што бежи и жену избеглу ти упитај: ’Шта се догодило?’
БО #26
20 Моав је осрамоћен јер је срушен. Вапите, плачите и објавите у Арнону да је Моав похаран.
БО #1131
21 Суд долази на висораван, на Олон, на Јасу и Мифат;
22 на Девон, на Навав и Вет-Девлатаим;
23 на Киријатајим, на Вет-Гамул и на Вет-Меон;
24 на Кериот и на Восору, на све градове моавске земље који су далеко и који су близу.
25 Сломљена је Моавова сила, поломљена рука је његова – говори Господ.“
26 Опијте га, јер је себе над Господом уздигао. Али ваљаће се Моав у избљувку своме и постаће прича другима за подсмех.
27 Није ли и теби Израиљ био прича за подсмех, као лопов ухваћени, па вртиш главом кад о њему причаш?
28 Напустите градове и живите у врлетима, становници Моава. Постаните као голуб што се гнезди у високој раселини.
29 За Моавов смо понос чули, за понос велики, за његову охолост, за његову осорност и хвалисање, и за гордост његовог срца.
30 „Знам ја – говори Господ – обест његову. Лажно је његово хвалисање и лажима ништа неће да постигне.
31 Кукам зато за Моавом, плачем за свима њима, Моавцима. Јечим за људима у Кир-Ересу.
32 Плакаћу за тобом више, лозо сивамска, него што сам плакао за Јазиром. Младице твоје су биле пружене до мора, све до мора јазирског. А сада се на твоје, тек пристигло летње воће, и на бербу твоју, устремио затирач.
33 Нестали су радост и весеље из воћњака и из земље моавске. Учинио сам да нестане вина из каца, да газилац не гази грожђе у каци радујући се. Биће вриске, али не од радости.
34 Од Есевона до Елеалије и Јасе се чује нарицање, вичу од Соара до Оронајима и Еглат-Селисија јер су се исушиле воде нимримске.
35 Истребићу у Моаву – говори Господ – оног што жртвује по узвишицама и оног који кади својим боговима.
36 За Моавом као фрула јеца срце моје. За људима Кир-Ереса као фрула јеца срце моје, зато што је настрадало оно што су стекли.
37 Све су главе оголеле и све браде обријане. Све су руке избраздане, а кострет је на бедрима.
38 На свим крововима Моава и на његовим трговима само жалопојке, јер сам скршио Моав као крчаг који нико неће – говори Господ.“
39 Жалиће: „О, како је скршен! Како је Моав окренуо главу јер је посрамљен. Постао је Моав прича за подсмех и ужасавање свим местима унаоколо.“
40 Јер овако каже Господ: „Ево, као орао се обрушава и крила своја шири над Моавом.
41 Кериот је освојен, утврђења опкољена, а срце ће моавских ратника онога дана бити као срце породиље.
42 Моав ће истребљен бити као народ, јер је себе над Господом уздигао.
43 Чекају те страхота, јама и замка, становниче Моава! – говори Господ.
44 Ко утекне од страхоте, у јаму ће пасти; ко се из јаме извуче, у замку ће се ухватити! Јер ја сам тај што на Моав доносим годину њихове казне – говори Господ.
45 У сенци су Есевона застали бегунци онемоћали, јер је пожар кренуо од Есевона и пламен из самога Сихона, да прогута чело Моавово и теме бунтовницима.
46 Јао теби, Моаве! Пропашће Хамосов народ! Синове ће твоје одвести у ропство и твоје ћерке у изгнанство.
47 Али вратићу изгнанике моавске у последњим данима – говори Господ.“ Довде је суд над Моавом.
УОБ - Условна обећања | БО - Библијско обећање