Језекиљ 26 - Српски Даничић-Караџић (ДК)(ДК)
1 А једанаесте године први дан мјесеца дође ми ријеч Господња говорећи:
2 Сине човјечји, што Тир говори за Јерусалим: Ха, ха! разбише се врата народима, обратише се к мени, напунићу се кад опустје;
3 Зато овако вели Господ Господ: Ево мене на те, Тире, и довешћу многе народе на те као да бих довео море с валима његовијем.
4 И они ће обалити зидове Тирске и куле у њему раскопати, и омешћу прах његов и претворићу га у го камен.
5 И постаће мјесто да се разастиру мреже усред мора, јер ја говорих, вели Господ Господ, и биће грабеж народима.
6 И кћери његове по пољу изгинуће од мача, и познаће да сам ја Господ.
7 Јер овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу довести на Тир Навуходоносора цара, Вавилонскога, са сјевера, цара над царевима, с коњма и с колима и с коњицима и с војскама и многим народом.
8 Кћери твоје по пољу побиће мачем, и начиниће према теби куле, и ископаће опкопе према теби, и подигнуће према теби штитове.
9 И намјестиће убојне справе према зидовима твојим, и развалиће куле твоје оружјем својим.
10 Од мноштва коња његовијех покриће те прах, од праске коњика и точкова и кола затрешће се зидови твоји кад стане улазити на твоја врата као што се улази у град испроваљиван.
11 Копитама коња својих изгазиће све улице твоје, побиће народ твој мачем, и ступови силе твоје попадаће на земљу.
12 И поплијениће благо твоје и разграбити трг твој, и развалиће зидове твоје и лијепе куће твоје разорити, и камење твоје и дрва твоја и прах твој бациће у воду.
13 И прекинућу јеку пјесама твојих, и глас китара твојих неће се више чути.
14 И учинићу од тебе го камен, бићеш мјесто гдје се разастиру мреже, нећеш се више сазидати; јер ја Господ говорих, вели Господ Господ.
15 Овако вели Господ Господ Тиру: Неће ли се задрмати острва од праске падања твојега, кад зајаучу рањеници, кад покољ буде у теби?
16 Сви ће кнезови морски сићи с пријестола својих и скинуће са себе плаште и свући са себе везене хаљине, и обући ће се у страх; сједјеће на земљи, и дрхтаће сваки час и чудити се теби.
17 И нарицаће за тобом и говориће ти: Како пропаде, славни граде! У ком живљаху поморци, који бијаше јак на мору, ти и становници твоји који страх задаваху свјема који живљаху у теби.
18 Сад ће се уздрхтати острва кад паднеш, и смешће се острва по мору од пропасти твоје.
19 Јер овако вели Господ Господ: Кад те учиним пустијем градом, као што су градови у којима се не живи, кад пустим на те бездану, и велика те вода покрије,
20 И кад те свалим с онима који слазе у јаму к старом народу, и намјестим те на најдоњим крајевима земље, у пустињи старој с онима који слазе у јаму, да се не живи у теби, тада ћу опет поставити славу у земљи живијех.
21 Учинићу да будеш страхота кад те нестане, и тражиће те и нећеш се наћи довијека, говори Господ Господ.