Јоил 1 - Нови српски превод (НСП)(НСП)
1 Ово је Господња реч која је дошла Јоилу, Фатуиловом сину.
2 Чујте ово, о, старешине; послушајте, сви становници земаљски: Зар се ово догодило у данима вашим или у данима ваших предака?
3 Причајте о овом својој деци, ваша деца својој деци а њихова деца новом поколењу.
4 Остатке губара појешће скакавци; остатке скакаваца појешће црви; остатке црва појешће гусенице!
5 Пробудите се, о, ви пијани! Заплачите и закукајте, винопије, због шире, зато што вам се од уста отела!
6 Јер на моју земљу изађе народ силан и броја им нема. Зуби су им као лављи зуби, а очњаци као у лавице.
7 Моју је лозу почупао, моју је смокву изломио; потпуно је оголио и бацио, младице јој огулио.
8 Наричи као млада жена огрнута у кострет за мужем своје младости.
9 Нестале су житна жртва и изливница из Дома Господњег. У жалости су свештеници, слуге Господње.
10 Поља су опустошена и земља је у жалости јер је жито сатрвено, младо вино је пресахло, а урод уља је подбацио.
11 Стидите се, ратари, кукајте, виноградари, за пшеницом и за јечмом, јер је пропала жетва на њиви.
12 Лоза је пресахнула, стабло смокве се спарушило. Пресахнули су нар, палма, јабука и сва стабла по пољу, јер је пресахла радост синова људских.
13 О, свештеници, опашите се и плачите! Жалите, слуге жртвеника! Дођите, слуге Бога мога, ноћ пробдите у кострети јер је из Дома Бога вашег нестало житне жртве и изливнице.
14 Свети пост прогласите, позовите свечани сабор! Окупите све старешине, становнике земље у Дому Господа, вашег Бога, па вапите Господу!
15 Јао, каквог ли дана, јер је близу дан Господњи што долази као пустошење од Свемоћнога!
БО #1295
16 Зар нам није пред очима понестала храна и радости и весеља из Дома нашег Бога?
17 Угнилише смокве на венцима; опустошене су житнице; порушени су амбари јер је жито пропало.
БО #1163
18 О, како стока риче! Тумарају крда говеда јер испаше за њих нема, а и стада оваца такође скапавају.
БО #1163
19 Господе, ја тебе призивам јер је пламен суше прогутао пустињске пашњаке, а пожар је спалио све пољско дрвеће.
БО #1163
20 И пољске звери ти цвиле и жуде јер су пресушила водена врела, јер је пожар спалио пустињске пашњаке.
БО - Библијско обећање