Лука 10 - Нови српски превод (НСП)(НСП)
1 После овога је Господ одредио другу седамдесет двојицу ученика и послао их по двојицу пред собом у сваки град и свако место у које је намеравао да дође.
2 Рекао им је: „Жетве је много, а мало радника. Стога се молите Господару жетве да пошаље раднике на своју жетву.
3 Идите! Ја вас шаљем као јагањце међу вукове.
4 Не узимајте са собом ни новчаника, ни торбе, ни обуће. На путу се ни са ким не поздрављајте.
5 Кад улазите у неку кућу, прво реците: ’Мир овој кући!’
6 Ако човек мира живи тамо, ваш мир ће остати на тој кући; а ако не, ваш мир ће се вратити к вама.
7 У тој кући останите и једите и пијте шта год вам дају, јер радник заслужује своју плату. И не прелазите из куће у кућу.
8 Ако се нађете у неком граду и приме вас, једите оно што поставе пред вас.
9 У том месту исцељујте болесне и говорите им: ’Приближило се Царство Божије!’
10 А ако дођете у неки град, па вас не приме, онда идите по његовим улицама и говорите:
11 ’Отресамо и прашину која је у вашем граду прионула за наше стопе. Али да знате: приближило се Царство Божије!’
12 Кажем вам да ће Содоми бити лакше на Судњи дан него оном граду.
13 Јао теби, Хоразине! Јао теби, Витсаидо! Јер да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су била учињена у вама, одавно би се већ покајали, седећи у кострети и пепелу.
14 Зато ће Тиру и Сидону бити лакше на Судњи дан него вама.
15 А ти, Кафарнауме, хоћеш ли се до неба уздићи? До Света мртвих ћеш се срушити!
16 Ко вас слуша – мене слуша, и ко вас одбацује – мене одбацује, а ко одбацује мене – одбацује онога који ме је послао.“
17 А седамдесет двојица се вратише и са радошћу рекоше: „Господе, и зли духови нам се покоравају у твоје име!“
18 Исус им рече: „Гледао сам Сатану како пада с неба као муња.
19 Ево, дао сам вам власт да газите змије и шкорпије и сваку непријатељску силу. Они вам никако неће наудити.
БО #1108
20 Нека вас не радује то што вам се зли дуси покоравају, него што су ваша имена записана на небу.“
БО #1089
21 Тада се Исус испуни радошћу по Светом Духу и рече: „Хвалим те, Оче, Господару неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио онима што су као мала деца. Да, Оче, јер ти је тако било по вољи.
22 Отац ми је све предао; и нико не зна ко је Син осим Оца, и нико не зна ко је Отац осим Сина, и оног коме Син хоће да открије.“
23 Онда се окренуо према ученицима и само њима рекао: „Блажене су очи, које гледају оно што ви гледате.
24 Кажем вам да су многи пророци и цареви желели да виде оно што ви гледате, али нису видели, и да чују оно што ви слушате, али нису чули.“
25 Неки зналац Светог писма устаде и упита Исуса, с намером да га искуша: „Учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“
26 Исус му одговори: „Шта је записано у Закону? Како то тамо читаш?“
27 Овај му одговори: „Воли Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свом снагом својом и свим умом својим, и ближњега свога као самога себе.“
28 Исус му рече: „Добро си одговорио. Чини тако и живећеш.“
29 Али овај, желећи да се оправда, упита Исуса: „Ко је мој ближњи?“
30 Исус на то рече: „Силазио неки човек из Јерусалима у Јерихон и допао у руке разбојницима. Они га свуку, претуку, па оду, остављајући га полумртва.
ПРИ #13
31 Десило се да је тим путем силазио неки свештеник. Када је видео унесрећеног, наставио је даље.
32 И неки Левит је пролазио тим путем. Видео је унесрећеног и наставио даље.
33 Тако је и неки Самарјанин путовао туда. Када је дошао до унесрећеног, погледао га је и сажалио се над њим.
34 Затим му је пришао, прелио његове ране уљем и вином и превио их. Онда га је ставио на своје магаре, одвео до гостионице и побринуо се за њега.
35 Сутрадан је извадио два сребрњака, дао их гостионичару, и рекао: ’Постарај се за њега, па ако потрошиш више, доплатићу ти када се будем враћао.’
36 Шта мислиш: ко је од ове тројице био ближњи ономе што је пао разбојницима у руке?“ – упита Исус.
37 Овај одговори: „Онај који је показао милосрђе према њему.“ Исус му онда рече. „Иди и ти и чини тако.“
38 Док су путовали, Исус сврати у неко село. Тамо га је угостила нека жена по имену Марта.
39 Она је имала сестру која се звала Марија. Ова друга је села до Господових ногу и слушала његово учење.
40 А Марта се сва растрчала да га што боље послужи. Она приђе и рече: „Господе, зар не мариш што ме је моја сестра оставила да сама послужујем? Реци јој, стога, да ми помогне!“
41 Исус јој одговори: „Марта, Марта, исувише се бринеш и узнемираваш,
42 а само је једно потребно. Марија је изабрала бољи део који јој нико неће одузети.“
ПРИ - Параболе о Исусу | БО - Библијско обећање