Luka 10 - Novi srpski prevod (NSP)(NSP)
1 Posle ovoga je Gospod odredio drugu sedamdeset dvojicu učenika i poslao ih po dvojicu pred sobom u svaki grad i svako mesto u koje je nameravao da dođe.
2 Rekao im je: „Žetve je mnogo, a malo radnika. Stoga se molite Gospodaru žetve da pošalje radnike na svoju žetvu.
3 Idite! Ja vas šaljem kao jaganjce među vukove.
4 Ne uzimajte sa sobom ni novčanika, ni torbe, ni obuće. Na putu se ni sa kim ne pozdravljajte.
5 Kad ulazite u neku kuću, prvo recite: ’Mir ovoj kući!’
6 Ako čovek mira živi tamo, vaš mir će ostati na toj kući; a ako ne, vaš mir će se vratiti k vama.
7 U toj kući ostanite i jedite i pijte šta god vam daju, jer radnik zaslužuje svoju platu. I ne prelazite iz kuće u kuću.
8 Ako se nađete u nekom gradu i prime vas, jedite ono što postave pred vas.
9 U tom mestu isceljujte bolesne i govorite im: ’Približilo se Carstvo Božije!’
10 A ako dođete u neki grad, pa vas ne prime, onda idite po njegovim ulicama i govorite:
11 ’Otresamo i prašinu koja je u vašem gradu prionula za naše stope. Ali da znate: približilo se Carstvo Božije!’
12 Kažem vam da će Sodomi biti lakše na Sudnji dan nego onom gradu.
13 Jao tebi, Horazine! Jao tebi, Vitsaido! Jer da su se u Tiru i Sidonu dogodila čuda koja su bila učinjena u vama, odavno bi se već pokajali, sedeći u kostreti i pepelu.
14 Zato će Tiru i Sidonu biti lakše na Sudnji dan nego vama.
15 A ti, Kafarnaume, hoćeš li se do neba uzdići? Do Sveta mrtvih ćeš se srušiti!
16 Ko vas sluša – mene sluša, i ko vas odbacuje – mene odbacuje, a ko odbacuje mene – odbacuje onoga koji me je poslao.“
17 A sedamdeset dvojica se vratiše i sa radošću rekoše: „Gospode, i zli duhovi nam se pokoravaju u tvoje ime!“
18 Isus im reče: „Gledao sam Satanu kako pada s neba kao munja.
19 Evo, dao sam vam vlast da gazite zmije i škorpije i svaku neprijateljsku silu. Oni vam nikako neće nauditi.
BP #1108
20 Neka vas ne raduje to što vam se zli dusi pokoravaju, nego što su vaša imena zapisana na nebu.“
BP #1089
21 Tada se Isus ispuni radošću po Svetom Duhu i reče: „Hvalim te, Oče, Gospodaru neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i umnih, a otkrio onima što su kao mala deca. Da, Oče, jer ti je tako bilo po volji.
22 Otac mi je sve predao; i niko ne zna ko je Sin osim Oca, i niko ne zna ko je Otac osim Sina, i onog kome Sin hoće da otkrije.“
23 Onda se okrenuo prema učenicima i samo njima rekao: „Blažene su oči, koje gledaju ono što vi gledate.
24 Kažem vam da su mnogi proroci i carevi želeli da vide ono što vi gledate, ali nisu videli, i da čuju ono što vi slušate, ali nisu čuli.“
25 Neki znalac Svetog pisma ustade i upita Isusa, s namerom da ga iskuša: „Učitelju, šta treba da činim da bih baštinio večni život?“
26 Isus mu odgovori: „Šta je zapisano u Zakonu? Kako to tamo čitaš?“
27 Ovaj mu odgovori: „Voli Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim, svom dušom svojom, svom snagom svojom i svim umom svojim, i bližnjega svoga kao samoga sebe.“
28 Isus mu reče: „Dobro si odgovorio. Čini tako i živećeš.“
29 Ali ovaj, želeći da se opravda, upita Isusa: „Ko je moj bližnji?“
30 Isus na to reče: „Silazio neki čovek iz Jerusalima u Jerihon i dopao u ruke razbojnicima. Oni ga svuku, pretuku, pa odu, ostavljajući ga polumrtva.
PRI #13
31 Desilo se da je tim putem silazio neki sveštenik. Kada je video unesrećenog, nastavio je dalje.
32 I neki Levit je prolazio tim putem. Video je unesrećenog i nastavio dalje.
33 Tako je i neki Samarjanin putovao tuda. Kada je došao do unesrećenog, pogledao ga je i sažalio se nad njim.
34 Zatim mu je prišao, prelio njegove rane uljem i vinom i previo ih. Onda ga je stavio na svoje magare, odveo do gostionice i pobrinuo se za njega.
35 Sutradan je izvadio dva srebrnjaka, dao ih gostioničaru, i rekao: ’Postaraj se za njega, pa ako potrošiš više, doplatiću ti kada se budem vraćao.’
36 Šta misliš: ko je od ove trojice bio bližnji onome što je pao razbojnicima u ruke?“ – upita Isus.
37 Ovaj odgovori: „Onaj koji je pokazao milosrđe prema njemu.“ Isus mu onda reče. „Idi i ti i čini tako.“
38 Dok su putovali, Isus svrati u neko selo. Tamo ga je ugostila neka žena po imenu Marta.
39 Ona je imala sestru koja se zvala Marija. Ova druga je sela do Gospodovih nogu i slušala njegovo učenje.
40 A Marta se sva rastrčala da ga što bolje posluži. Ona priđe i reče: „Gospode, zar ne mariš što me je moja sestra ostavila da sama poslužujem? Reci joj, stoga, da mi pomogne!“
41 Isus joj odgovori: „Marta, Marta, isuviše se brineš i uznemiravaš,
42 a samo je jedno potrebno. Marija je izabrala bolji deo koji joj niko neće oduzeti.“
PRI - Parabole o Isusu | BP - Bible promise